Недеља, 4. октобар 2026.

Димитрије Давидовић – Великан чије име и даље живи у нашем граду

ФОТО: Приватна аАрхива
Пицтуре оф Глас Смедерева
Глас Смедерева

У срцу Смедерева, поред старе цркве Успења Пресвете Богородице на Старом гробљу, почива човек чије име и данас живи у називу најстарије основне школе у граду, у улици која носи његово име и у сећању Смедереваца. Димитрије Давидовић (1789–1838), отац српског новинарства, дипломат, министар и творац Сретењског устава, последње три године живота провео је управо овде – у граду својих предака.

Рођен у Земуну, Давидовић је био један од најобразованијих Срба свог времена. Студирао је медицину у Бечу, покренуо прве српске новине „Новине сербске“, уређивао „Забавник“ и био блиски сарадник кнеза Милоша Обреновића. Као кнежев секретар, дипломат у Цариграду, свој животни пут крунисао је 1835. године писањем Сретењског устава – једног од најлибералнијих устава Европе тога доба. Устав је увео поделу власти, укинуо феудалне односе и донео реч „устав“ у српски језик. Трајао је свега неколико недеља, а под притиском Турске, Русије и Аустрије, кнез Милош га је укинуо, а Давидовић је смењен и посlat у Смедерево.

Добио је кућу у центру града у близини данашње улице која носи његово име и имање са шљивама. Ту је, оставши без породице, провео последње године у болести и осами. Преминуо је 1838. године. Првобитно сахрањен на свом имању, касније су његови посмртни остаци пренети поред старе црквице. На надгробној плочи од студеничког мермера, по његовој жељи, стоји једноставан, али снажан натпис: „Димитрије Давидовић, сав Србин“.

Смедерево га није заборавило. 1888. године, на педесетогодишњицу смрти, омладина и професори смеђеревске гимназије уредили су гробно место. 1938. године откривена је спомен-биста рад вајара Лојзе Долинара. Најстарија основна школа у граду од 1959. носи његово име. Улица Димитрија Давидовића и спомен-плоча на месту његове куће и данас подсећају на великана.

Док пролазимо поред школе „Димитрије Давидовић“ или се зауставимо код његовог гроба, вреди се сетити да је овај човек, иако рођен у Земуну, баш Смедерево изабрао – или му је судбина наменила – за последње уточиште. Његов епитаф „сав Србин“ и данас звучи као порука која наџивљава време.

Пошаљи
Подели
Подели
Подели
Пошаљи
Подели
ИЗАБЕРИ ЈЕЗИК

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *