Током недавне посете Смедереву, доц. др Филип Цветковић поделио је са редакцијом „Гласа Смедерева“ своје виђење значаја Смедеревске тврђаве, потребе за очувањем културног наслеђа и могућности да историјски споменици постану снажан ослонац културног и туристичког развоја.
Историја једне државе није само сведочанство о њеној прошлости, већ један од темељних елемената њеног културног и друштвеног идентитета. Начин на који једно друштво чува, проучава и представља своје историјско наслеђе говори и о односу који има према сопственој будућности. Зато улагање у културу не би требало посматрати искључиво као трошак, већ као дугорочно улагање у образовање, очување идентитета, развој туризма и укупан друштвени развој.
Србија поседује изузетно богато културно историјско наслеђе, а један од најзначајнијих споменика српске средњовековне државности свакако је Смедеревска тврђава. Подигао ју је деспот Ђурађ Бранковић у првој половини XВ века, када је Смедерево постало престоница Српске деспотовине. Тврђава је у то време имала не само војни, већ и политички, привредни и културни значај, представљајући средиште државе у једном од најтежих периода њене историје.
Имао сам прилику да обиђем Смедеревску тврђаву и да се непосредно упознам са њеним простором, архитектуром и историјским слојевима. Том приликом снимио сам и видео материјал који ће бити део серијала „КулКултур“, са жељом да се значај оваквих места приближи широј публици и покаже да културно наслеђе није само део прошлости, већ и важан део нашег савременог културног живота.
Значај Смедеревске тврђаве, међутим, превазилази њену архитектонску и војну вредност. Она представља материјално сведочанство о једном важном периоду српске историје и простор у којем се могу разумети политичке, културне и друштвене прилике средњовековне Србије. Њене зидине данас нису само остатак прошлости, већ део живог културног наслеђа и важан елемент националног и локалног идентитета.
Управо због тога очување оваквих споменика захтева континуирано и системско улагање. То не подразумева само санацију и конзервацију зидина, већ и археолошка истраживања, научну обраду, дигитализацију, развој музејских и образовних садржаја и савремене начине презентације. Културно наслеђе има пун смисао тек онда када је доступно грађанима и када нове генерације могу да га упознају и разумеју.
Смедеревска тврђава истовремено представља велики, још увек недовољно искоришћен туристички потенцијал. Њен положај на Дунаву, монументалност, историјски значај и очуваност чине је природном основом за развој културног туризма. Уз добро осмишљену презентацију, савремене дигиталне садржаје, тематске програме, изложбе и манифестације, тврђава може постати још значајнија тачка на туристичкој мапи Србије и место које ће привлачити посетиоце из земље и иностранства.
Због тога би политика у области културе требало да буде усмерена на дугорочно и стратешко улагање у културно наслеђе. Очување историјских споменика није само чување камена и зидина, то је очување памћења једног народа, његовог историјског искуства и културног континуитета.
Смедеревска тврђава нас подсећа да прошлост није нешто што припада само историјским књигама. Она је део наше садашњости и може бити важан ресурс наше будућности. Зато је наша обавеза да оно што смо наследили не само сачувамо, већ и да му дамо нови живот, учинимо га доступним и представимо на начин достојан његовог историјског и културног значаја.