Tokom nedavne posete Smederevu, doc. dr Filip Cvetković podelio je sa redakcijom „Glasa Smedereva“ svoje viđenje značaja Smederevske tvrđave, potrebe za očuvanjem kulturnog nasleđa i mogućnosti da istorijski spomenici postanu snažan oslonac kulturnog i turističkog razvoja.
Istorija jedne države nije samo svedočanstvo o njenoj prošlosti, već jedan od temeljnih elemenata njenog kulturnog i društvenog identiteta. Način na koji jedno društvo čuva, proučava i predstavlja svoje istorijsko nasleđe govori i o odnosu koji ima prema sopstvenoj budućnosti. Zato ulaganje u kulturu ne bi trebalo posmatrati isključivo kao trošak, već kao dugoročno ulaganje u obrazovanje, očuvanje identiteta, razvoj turizma i ukupan društveni razvoj.
Srbija poseduje izuzetno bogato kulturno istorijsko nasleđe, a jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne državnosti svakako je Smederevska tvrđava. Podigao ju je despot Đurađ Branković u prvoj polovini XV veka, kada je Smederevo postalo prestonica Srpske despotovine. Tvrđava je u to vreme imala ne samo vojni, već i politički, privredni i kulturni značaj, predstavljajući središte države u jednom od najtežih perioda njene istorije.
Imao sam priliku da obiđem Smederevsku tvrđavu i da se neposredno upoznam sa njenim prostorom, arhitekturom i istorijskim slojevima. Tom prilikom snimio sam i video materijal koji će biti deo serijala „KulKultur“, sa željom da se značaj ovakvih mesta približi široj publici i pokaže da kulturno nasleđe nije samo deo prošlosti, već i važan deo našeg savremenog kulturnog života.
Značaj Smederevske tvrđave, međutim, prevazilazi njenu arhitektonsku i vojnu vrednost. Ona predstavlja materijalno svedočanstvo o jednom važnom periodu srpske istorije i prostor u kojem se mogu razumeti političke, kulturne i društvene prilike srednjovekovne Srbije. Njene zidine danas nisu samo ostatak prošlosti, već deo živog kulturnog nasleđa i važan element nacionalnog i lokalnog identiteta.
Upravo zbog toga očuvanje ovakvih spomenika zahteva kontinuirano i sistemsko ulaganje. To ne podrazumeva samo sanaciju i konzervaciju zidina, već i arheološka istraživanja, naučnu obradu, digitalizaciju, razvoj muzejskih i obrazovnih sadržaja i savremene načine prezentacije. Kulturno nasleđe ima pun smisao tek onda kada je dostupno građanima i kada nove generacije mogu da ga upoznaju i razumeju.
Smederevska tvrđava istovremeno predstavlja veliki, još uvek nedovoljno iskorišćen turistički potencijal. Njen položaj na Dunavu, monumentalnost, istorijski značaj i očuvanost čine je prirodnom osnovom za razvoj kulturnog turizma. Uz dobro osmišljenu prezentaciju, savremene digitalne sadržaje, tematske programe, izložbe i manifestacije, tvrđava može postati još značajnija tačka na turističkoj mapi Srbije i mesto koje će privlačiti posetioce iz zemlje i inostranstva.
Zbog toga bi politika u oblasti kulture trebalo da bude usmerena na dugoročno i strateško ulaganje u kulturno nasleđe. Očuvanje istorijskih spomenika nije samo čuvanje kamena i zidina, to je očuvanje pamćenja jednog naroda, njegovog istorijskog iskustva i kulturnog kontinuiteta.
Smederevska tvrđava nas podseća da prošlost nije nešto što pripada samo istorijskim knjigama. Ona je deo naše sadašnjosti i može biti važan resurs naše budućnosti. Zato je naša obaveza da ono što smo nasledili ne samo sačuvamo, već i da mu damo novi život, učinimo ga dostupnim i predstavimo na način dostojan njegovog istorijskog i kulturnog značaja.