Народна библиотека Смедерево ове 2026. обележава 180 година постојања, током којих је делила судбину града, опстајући упркос прекидима, разарањима и губитку драгоцене књижне грађе. Њена историја почела је 1846, оснивањем Српског читалишта, другог у тадашњој Кнежевини Србији, одмах после београдског.
Сагласност за оснивање дао је министар унутрашњих дела Илија М. Гарашанин, а акт је потписао Јован Стерија Поповић. Покретачи иницијативе били су угледни Смедеревци Јован Радовановић, Милутин Николић и Јован Томић, док је важну подршку пружио Паун Јанковић Баћа, тадашњи министар просвете.
Читалиште је отворено средином априла 1846. како би грађанима приближило књиге, новине и знање. Издржавало се од чланарина, добротворних прилога и прихода са балова, а Паун Јанковић је 1850. изабран за доживотног председника.
После гашења 1856, рад је обновљен 14. јануара 1869. под именом „Смедеревско јединство“. Нови прекид трајао је од 1914. до 1924, а редовна деlatност поново је успостављена 1. јануара 1929. Библиотека је у годинама успона располагала са приближно 3.000 инвентарских јединица.
Експлозија 5. јуна 1941. готово је избрисала њен фонд, оставивши само 58 делимично сачуваних књига. Градска књижница поново је основана 1942, потврђујући да се културно памћење Смедерева може ранити, али не и угасити.
Данас, у наменском здању у Карађорђевој 5, Народна библиотека ради као матична библиотека Подунавског округа, са фондом од око 250.000 до 300.000 јединица, специјализованим одељењима и сеоским огранцима. Годишње уписује хиљаде чланова, позајмљује десетине хиљада публикација и остаје живо место сусрета књиге, града и читалаца – од књижевних вечери и изложби до програма за децу – чувајући ону исту мисију због које је читалиште 1846. и отворено.