На адресу портала Глас Смедерева стигао је маил Сергеја Волкова, Руса који живи у Француској. У Смедерево га је довео дугогодишњи пријатељ Павле Станимировић, Смедеревац са којим се дружи већ пуних десет година. Сергеј нам је послао искрену причу о Смедереву какво је упознао 2019. и променама које је затекао седам година касније.
„Зовем се Сергеј Волков. Живим у Француској, а Смедерево сам први пут посетио 2019. године, пре пандемије. У град ме је довео мој добар пријатељ Павле Станимировић, којег познајем већ деценију. Павле је Смедеревац, упознали смо се у Француској и сваки пут када говори о свом граду, у очима му се види понос.
Ове године сам се вратио и у Смедереву провео две недеље. И оно што сам видео ме је заиста одушевило. Центар града је уређенији, лепши, чистији. Путеви којих сам се сећао као неравни сада су асфалтирани, равнији, пријатнији за ходање и вожњу. Све делује уредније, пажљивије одржавано.
Павле и ја се бавимо спортом, па смо сваког дана трчали по неколико километара. Нисмо остајали само у центру, већ ишли смо и до периферије. И баш тамо сам приметио нешто важно, што се више удаљаваш од центра, живот не престаје – напротив. Видело се да се много тога дешава и ван старог језгра. Људи излазе, деца се играју, улице су живе. Једино што ми је фалило јесу паркови и игралишта за децу на периферији. То је нешто што би, по мом мишљењу, град још више оплеменило. Мале зелене оазе, клупице, клацкалице… то би породицама значило много.
Највише ме је импресионирао тржни центар који је отворен на периферији и који је том делу града донео потпуно нови живот. Део периферије који је 2019. године био готово мртав, сада је жила куцавица. Људи долазе, купују, шетају, седе у кафићима, деца се врте око игралишта. Тај део града није само место за куповину – он је постао место окупљања, место на којем се периферија претворила у живу, модерну четврт. То је заиста велики искорак.
Смедерево 2026. није исти град као 2019. И даље има ту топлину и аутентичност због које сам га заволео, али сада има и модернији ритам, више енергије и више места где се људи осећају добро. Хвала Павлу што ме је поново довео. И хвала Смедереву што ме је још једном уверио да су неки градови бољи сваки пут кад се вратиш.
Ако неко из Гласа Смедерева прочита ову причу – хвала вам што постоји портал који воли свој град и даје простор и странцима да кажу шта виде. Ја сам видео лепу слику и намеравам да се вратим.“
Уредништво Гласа Смедерева захваљује Сергеју на прелепим утисцима. Драго нам је што наш град расте и мења се набоље, чувајући своју душу. Хвала и на корисним предлозима за периферију – ми смо ту да пренесемо глас свих вас.