Na adresu portala Glas Smedereva stigao je mail Sergeja Volkova, Rusa koji živi u Francuskoj. U Smederevo ga je doveo dugogodišnji prijatelj Pavle Stanimirović, Smederevac sa kojim se druži već punih deset godina. Sergej nam je poslao iskrenu priču o Smederevu kakvo je upoznao 2019. i promenama koje je zatekao sedam godina kasnije.
„Zovem se Sergej Volkov. Živim u Francuskoj, a Smederevo sam prvi put posetio 2019. godine, pre pandemije. U grad me je doveo moj dobar prijatelj Pavle Stanimirović, kojeg poznajem već deceniju. Pavle je Smederevac, upoznali smo se u Francuskoj i svaki put kada govori o svom gradu, u očima mu se vidi ponos.
Ove godine sam se vratio i u Smederevu proveo dve nedelje. I ono što sam video me je zaista oduševilo. Centar grada je uređeniji, lepši, čistiji. Putevi kojih sam se sećao kao neravni sada su asfaltirani, ravniji, prijatniji za hodanje i vožnju. Sve deluje urednije, pažljivije održavano.
Pavle i ja se bavimo sportom, pa smo svakog dana trčali po nekoliko kilometara. Nismo ostajali samo u centru, već išli smo i do periferije. I baš tamo sam primetio nešto važno, što se više udaljavaš od centra, život ne prestaje – naprotiv. Videlo se da se mnogo toga dešava i van starog jezgra. Ljudi izlaze, deca se igraju, ulice su žive. Jedino što mi je falilo jesu parkovi i igrališta za decu na periferiji. To je nešto što bi, po mom mišljenju, grad još više oplemenilo. Male zelene oaze, klupice, klackalice… to bi porodicama značilo mnogo.
Najviše me je impresionirao tržni centar koji je otvoren na periferiji i koji je tom delu grada doneo potpuno novi život. Deo periferije koji je 2019. godine bio gotovo mrtav, sada je žila kucavica. Ljudi dolaze, kupuju, šetaju, sede u kafićima, deca se vrte oko igrališta. Taj deo grada nije samo mesto za kupovinu – on je postao mesto okupljanja, mesto na kojem se periferija pretvorila u živu, modernu četvrt. To je zaista veliki iskorak.
Smederevo 2026. nije isti grad kao 2019. I dalje ima tu toplinu i autentičnost zbog koje sam ga zavoleo, ali sada ima i moderniji ritam, više energije i više mesta gde se ljudi osećaju dobro. Hvala Pavlu što me je ponovo doveo. I hvala Smederevu što me je još jednom uverio da su neki gradovi bolji svaki put kad se vratiš.
Ako neko iz Glasa Smedereva pročita ovu priču – hvala vam što postoji portal koji voli svoj grad i daje prostor i strancima da kažu šta vide. Ja sam video lepu sliku i nameravam da se vratim.“
Uredništvo Glasa Smedereva zahvaljuje Sergeju na prelepim utiscima. Drago nam je što naš grad raste i menja se nabolje, čuvajući svoju dušu. Hvala i na korisnim predlozima za periferiju – mi smo tu da prenesemo glas svih vas.